Na prostoru Srbije postoji nekoliko oblasti poznatih kao mesta iz kojih potice veliki broj kamenorezaca.Najpoznatija mesta na Jugu Srbije su: selo Dejan odnosno Mahala Kamenjari  kod Vlasotinca, selo Stubal  kod Vladicinog  Hana   i selo Temska kod Pirota . Evo kako je u vikipediji(besplatna internet enciklopedija) opisana Mahala Kamenjari.
<Mahala Kamenjari je dobila naziv po kamenjaru-kamenu od koga se prave spomenici. Eksplotacija kamena, po kazivanju, počela je pre tri veka. Iznad mahale se nalazi majdan kamen. Meštani mahale Kamenjari su poznati kamenoresci. Vozili su robu zaprežnim kolima po pirotskom, moravskom, niškom i topličkom kraju. Radilo se primitivno. Dejanski kamenoresci su klesali korita za pojenje krupne i sitne stoke, santrace, litijske i nadgrobne spomenike, stepenike, slivnike, osnove za direke. Radili su i druge proizvode od kamena, koga su eksploatisali sa uzvišenja Grot (484m). Najitenzivnija eksplotacija kamena bila je posle Drugog svetskog rata do sedamdesetih godina XX veka. U tom vremenu kamen je klesalo i do pedeset majstora. Sa razvojem tehnike dolazi do usavršavanja kamenorezačkog zanata i pojave modernih mašina za obradu. Kamen je zamenio drugi materijal od cementa, šljunka i peska. A danas se koristi mermer i granit za izradu spomenika. Tako se kamenorezački zanat razvijao u celoj bivšoj Jugoslavijom. Dejanci su otvarali radnje u Makedoniji, na Kosovu i užoj Srbiji.
U poznate kamenorezačke familije spadaju Žika Kamenjar sa sinovima, Milorad Ilić sa sinovima, Simonovići, Vlajko Gunja i Dika Stančić. Danas u mahali Kamenjari živi i radi samo jedan mlađi majstor kamenorezac, Slobodan Simonović-Dacko.>
(moja ispravka teksta :pored Dacka,u mahali kamejari zive i rade  Mladja kamenorezac  i  braca Simonovic  Igor i Ivica )

Pozivam  sve kamenorezce koji su poreklom iz ovog kraja ,a zive i rade sirom Srbije da se jave kako bih dopunio ovaj tekst.