GRANIT

Granit je dubinska magmatska stena. Široko je rasprostranjen u zemljinoj kori. Nastao je hladenjem i ucvršcenjem užarene magme u unutrašnjosti Zemlje. Jedan je od najtvrdih materijala. Pošto je cvrst i otporan materijal cesto se koristi u gradevinarstvu. Stari Egipcani su ga koristili za izgradnju obeliska. Prosecna gustoca granita je 2750 kilograma po metru kubnom. Rec granit dolazi od latinske reci -{granum}-, koja znaci zrno. Za razliku od drugih magmatskih stena granit nije naden na Mesecu.

Nalazišta

Granit cini veliki deo kontinentalnih kora. Granit je postajao deo zemljine kore tokom svih geoloških perioda. Vecina je iz prekambrijuma. Nastao je u razlicitim vremenima istorije Zemlje, od pre milijardu do nekolko desetina miliona godina. Najstarije granitne stene nalaze se u Švedskoj, Britaniji i Arizoni. Široko je rasprostranjen u zemljinoj kori i najcešca je bazicna stena ispod sedimentnih stena. Cesto cine ogromne nepravilne mase, batolite. Iako je široko rasprostranjen postoje podrucja sa komercijalno vrednim kamenolomima granita:
Skandinavija, tj. Finska, Norveška i Švedska
Španija, najviše u Galiciji i Ekstramaduri
Brazil
Indija
južni deo Afrike, tj. Angola, Namibija, Zimbabve, Južna Afrika

Poreklo

Granit je magmatska stena i formirana je iz magme. Nastala je na dubini, nije stena nastala izlivom magme na površinu nego untar zemljine kore. Obicno se to dešavalo na dubinama od 1,5 do 50 kilometara. Dolazilo je do kristalizacije iz magme na dubini i mešanja sa drugim stenama. Hemijski sastav granita odražava razlicitu hemijsku strukturu stene od koje je magma iz koje je nastao granit. Kada nastanu odredeni uslovi unutar površine nastaje granit. Ponekad obrazuje mala dubinska (intruzivna) tela, ali poznatiji je po velikim nepravilnim masama zvanim batoliti, za koje ne znamo dokle sežu u dubinu. Površina batolita može biti do desetaka hiljada kvadratnih kilometara. Batolit Kost Rejndž u Britanskoj Kolumbiji je dužine 2000 kilometra i širine 200 kilometara.

Upotreba

Crvena piramida u Egiptu iz 26. veka pne. dobila je ime po izloženim bojama granitne površine. Treca je piramida po visini u Egiptu. Menkaurova piramida je gradena pomocu krecnjaka i granitnih blokova. Keopsova piramida ima veliki granitni sarkofag. Svi obelisci starog Egipta radeni su od granita iz Asuana, gde je najstariji kamenolom na svetu. Kako su Egipdani sekli tvrdi granit nije baš jasno.

Mnogi hindu hramovi u južnoj Indiji gradeni su od granita. Najviše su gradeni u 11. veku u doba kralja Radžaradže Cole I.

Granit se može uglacati do visokog sjaja, zbog toga je estetski jako prihvatljiv materijal. Granit se danas mnogo koristi kao podni kamen u javnim i komercijalnim zgradama i spomenicima. Pojavom kiselih kiša granit je postao pogodniji od mramora, jer je izdržljiviji. Cesto se koristi u kuhinjama kao gornja površina na kojoj se radi, a sveg zbog svojstva granita da je jako trajan materijal sa lepim estetskim izgledom.

Koristi se i za kamene kocke i ivicnjake na cestama, za oblaganje tunela, za postolja spomenika.

Radioaktivnost

Granit u izvesnoj meri sadrži radioaktivne elemente. Ima uranijuma oko 10 do 20 delova na milion. S druge strane crni granit ima uranijuma 1 do 5 delova na milion, što otprilike odgovara krecnjaku i sedimentnim stenama.

Granit predstavlja potencijalni rizik zbog radioaktivnosti, jer se uranijum raspada, stvara se gas radon, ali najvecu opasnost predstavljaju alfa cestice, koje se vežu sa prašinom. Takva prašina zadržavajuci se u plucima povecava opasnost pojave raka.

Ipak u vecini slucajeva granit je podjednako opasan kao i bilo koja druga stena, odnosno njegovo zracenje je na nivou prirodne doze zracenja. Jedan broj granita ima povecan sadržaj uranijuma i takvi graniti predstavljaju potencijalnu opasnost.

Mineralni sastav

Granit se klasifikuje prema kolicini kvarca, feldspata i biotita. Granit je intruzivna (dubinska) magmatska stena, dakle nastaje unutar zemlje. NJegov ekvivalent po sastavu je riolit, koji nastaje kao izlivna stena na površini. Nastaje hladenjem i ucvršcenjem magme u unutrašnjosti zemlje. Granit se najvecim delom sastoji od tri vrste minerala , a to su
kvarc,
feldspat i
biotit

Postoje i drugi, ali su redi (cirkon, tumalin, granat, hematit…).Granit je veoma lepih boja, od svetlo ružicaste , crvenkaste sve do sive.

Izvor: Wikipedia